+381(0) 11 / 30 30 400 svakog dana 08-21 h

Low cost avio kompanije - u čemu je tajna?

Da li ste se nekad zapitali zašto low cost kompanije imaju tako jeftine avio karte i kako im se to isplati? Ako jeste, pokušaćemo u par kratkih crta razjasniti čitavu ovu mistifikaciju. Pre svega, low cost kompanije najčešće koriste manje aerodrome ili „sporedne“ terminale velikih aerodroma, pa su tako neki od aerodroma udaljeni od grada skoro dva sata vožnje autobusom, takođe, neki od prevoznika (npr. RyanAir) izbegavaju velike gradove. Ovakav način poslovanja donosi prilične uštede jer pomenuti aerodromi svoje usluge i prostor manje naplaćuju, a pojedine low cost kompanije neretko su im ubedljivo najveći klijenti, pa uspevaju ugovoriti posebne, još povoljnije uslove.



Tarife low cost kompanije skoro uvek sadrže samo avio kartu, a u cenu nisu uključeni besplatan obrok i piće. U cenu avio karte uključen je samo ručni prtljag i to strogo određenih dimenzija, a za prijavu veće torbe ili kofera potrebno je platiti novčanu nadoknadu. To se može ispostaviti kao priličan trošak, pošto npr. Ryanair trenutno za torbu naplaćuje i po 30 evra, pa ta stavka može biti veća čak i od cene same avio karte, odnosno prevoza. Low cost kompanije uglavnom zaobilaze tradicionalne posrednike, poput turističkih agencija, pa iz tog razloga više od 90% karata prodaju direktno preko svojih web-stranica.



Kod nabavke aviona, ove kaompanije se uglavnom odlučuju za jedan model. Ako odjednom kupuju ili iznajmljuju veći broj aviona, to ih dovodi u odličnu pregovaračku poziciju, jer svaki proizvođač priželjkuje takvu narudžbinu. Nisu zanemarivi ni troškovi održavanja, jer je u tim slučajevima potrebno manje mehaničara, dobijaju se popusti na velike narudžbine istih delova i sl. Low cost kompanije prave drugačiji razmeštaj sedišta unutar aviona, ona su bliža jedna drugima, što omogućava montažu još nekoliko dodatnih redova. Možda je manja udobnost za putnike, ali su prihod veći za kompaniju.



Kod low cost kompanija svi se voze u istoj klasi, odnosno klase ni ne postoje. Na taj način se izbegavaju troškovi koje „veliki“ prevoznici imaju za npr. poslovnu klasu, koje je u slučaju slabe potražnje vrlo teško nadoknaditi. Avioni ovih kompanija skoro uvek lete između dva mesta, odnosno kod njih nema presedanja i nastavka leta prema drugoj destinaciji. To smanjuje troškove na nekoliko načina, manje je radnika angažovano za prebacivanje prtljaga iz jednog aviona u drugi, a nije beznačajno ni što se na taj način manje prtljaga izgubi, što u konačnici smanjuje troškove eventualne odštete.

Napisao: Aleksandar Devetak

Napišite komentar:

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Komentar: