+381(0) 11 / 30 30 400 svakog dana 08-21 h

Supersonični avioni

Kada su u pitanju putnički avioni, oni se prema brzini kretanja dele u dve kategorije: subsonični i supersonični avioni (to su oni koji lete brže od zvuka) ali se danas, zbog ekonomičnosti, koriste samo subsonični odnosno „obični“ mlazni (ređe klipni) avioni kakve svakog dana viđamo na nebu kako preleću „beli svet“...

avion Konkord

Na žalost, supersonični avioni se danas ne koriste. Bili su simbol 20 veka koji je, bar za sada, po ovom kriterijumu bio itekako napredniji. Ipak, po svemu sudeći, ovo je samo privremeno stanje i „supersonična“ budućnost nam tek predstoji.

Najbrži putnički avion na svetu (bio) je čuveni francusko-britanski avion Konkord (Concorde) koji je zbog nerentabilnosti 2003. godine zvanično povučen iz saobraćaja.

Konkord važi na najčuveniji supersonični putnički avion na svetu ali on nije, kao što mnogi misle, jedini, čak ni prvi ove vrste koji je služio u svrhe civilnog avio saobraćaja. Naime, svega tri meseca pre evropskog Konkord-a u nebesea se vinuo ruski supersonični avion Tupoljev Тu-144. Bilo je to u decembru 1968. godine. Amerikanci su istovremeno imali svog aduta, supersonični avion Boeing 2707 ali su, gle čuda, odustali od „supersonične trke“ i njigov adut nikada nije uzleteo.

avion Concord

Avion Konkord je nastao je kao rezultat saradnje Francuske kompanije Aérospatiale i Britanske kompanije BAC. Prvi avion svečano je poleteo 02. marta 1969. godine sa aerodroma u Tuluzu a u komercijalni saobraćaj je zvanično ušao 21. januara 1976. godine. Proizvedeno je svega 16 serijskih primeraka (+ 4 prototipa) i to po porudžbini nacionalnih avio kompanija zemalja proizvođača Air France i British Airways.

Uzrok neuspeha Konkord-a i supersoničnog komercijalnog letenja uopšte bila je neisplativost i nerentabilnost a „kap koja je prelila čašu“ odnosno povod „prizemljavanju“ superoničnih aviona bila je avionska nesreća u kojoj se Air France -ov Konkord zapalio i srušio 2000. godine prilikom poletanja sa aerodroma Pariz.



Ova „spektakularna“ avionska nesreća imala je neverovatan odjek u javnosti što je za rezultat imalo još veće smanjenje tražnje za inače preskupe „supersonične“ letove koji su bili isključivo privilegija bogatih.

Tog kobnog 25. jula 2000. godine Air France-ov Konkord je prilikom poletanja sa aerodroma Šarl de Gol naleteo na parče metala (Titanijuma) koje se našlo na uzletno-sletnoj pisti optavši sa aviona koji je prethodno poletao. Metal je probušio gume na avionu a parčići guma su uleteli i u motor i probušili rezervoare iz kojih je procurelo gorivo... avion se zapalio i srušio na obližnji hotel što je ovu tragediju učinilo još većom.

Epilog katastrofe je 113 žrtava (od kojih 4 na zemlji). Avion je zvanično povučen iz saobraćaja tri godine kasnije tj. 24. oktobra 2003. a poslednji let uopšte bio je 26. novembra iste godine.


Jedan avion nalazi se izloženu blizini aerodroma Šal de Gol u Parizu.

Tehničko-tehnološka savršenost ovog aviona ogledala se u činjenici da je bio dva puta brži od zvuka. Leteo je brzinom od 2,04 maha (približno 2170 km/h) pri čemu je uz prethodnu, uvek sa nestrpljenjem i uzbuđenjem iščekivanu, najavu nekoliko minuta ranije, probijao zvučni zid.



Krstario je na visinama od 60000 stopa visine (18300 m.) odakle se, pri pogledu kroz prozor aviona da uočiti blago zakrivljena  linija tj. ivica planete. Zbog neverovatne visine krstarenja imao je i merač zračenja te, ukoliko bi bila registrovan viši nivo zračenja, avion bi se spuštao niže, do visine na kojoj bi putnici i posada bili bezbedni.

Na pomenutoj visini krstarenja spoljašnja temperatura aviona iznosi -60 °C ali zbog trenja vazduha pri supersoničnim brzinama spoljašnja košuljica aviona se zagrejavala i do +120 °C (pokretni nos čak do + 127°C ) zbog čega se avion tokom leta „istezao“ za neverovatnih 30 centimetara.

Razdaljinu između Londona i New York-a preletao se za svega 3,5 sata u odnosu na 7 sati koliko je traje let običnim subsoničnim putničkim avionom. Obletanje zemaljske kugle koje je organizovano 1. novembra 1986. godine trajalo je za 31 sat i 51 minut.

Ipak, kako ovaj tekst nebi imao tužan kraj, valja nam spomenuti najave evropskog proizvođača aviona Airbus-a i američkog Boeing-a u vezi pokretanja projektovanja i proizvodnje novih prototipova supersoničnih putničkih aviona. Međutim, serijska proizvodnja i komercijalizacija mogla bi da se dogodi tek za dvadesetak godina.

Airbus najavljuje da bi let njihovim modelom radnog naziva ZEHST (Zero Emission High Speed Transport) mogao da razdaljinu od Pariza do Tokija preleti za svega 2 sata i 20 minuta.

„ZEHST“ će koristiti u potpunosti biorazgradiva goriva i imaće hibridni pogon – poletaće uz pomoć mlaznih motora do visina od nekoliko kilometara čime će biti eliminisana stravična buka pri poletanju zbog koje Konkordi nisu bili omiljeni među putnicima i na aerodromima. Pošto se avion „popne“ na navedene visine uključivaće se raketni motori. Kao „raketa“ avion će se „vrtoglavo“ podizati na nezamislive visine od čak od 32 kilometra i putovaće brzinom od 4 maha. Prilikom sletanja ZEHST će se lagano spuštati u niže slojeve atmosfere kada će ponovo pokrenuti mlazne motore... Akceleracija koju će putnici osetiti pri tom naglom penjanju neće preleziti 1.2 i biće savršeno podnošljiva za sve putnike.



Američka verzija supersoničnog aviona koju razvijaju kompanije Boeing, Lockheed Martin i Gulfstream  uz podršku američke svemirske agencije NASA, za razliku od Konkorda, koristiće lakše, kompozitne materijale, poboljšane motore a imaće i manji trap što će omogućiti da ovi avioni, inače mlaznjaci, dostignu dvostruko veću brzinu od Konkorda. Buka „soničnog praska“ biće višestruko umanjena. Avion će leteti brzinom od oko 4.000 kilometara na sat a vreme potrebno da se stigne od Londona do Sidneja iznosiće svega četiri sata.

Napisao: Miroslav Bronzić

Rušenje aviona Konkord u Parizu 2000. godine

Napišite komentar:

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Komentar: